Više ja, niže ja i maska

No. 14 | October 11, 1957

Share this...Share on FacebookTweet about this on TwitterPin on PinterestShare on Google+Email this to someone

Pozdravi u ime Gospoda. Blagosloven je ovaj čas u kojem mi je dozvoljeno da vam se obratim, prijatelji moji.

Obećao sam da ću noćas da vam govorim o tome kako mi u svetu duha vidimo čitavu ljudsku ličnost, celovitu jedinku. Svi znate da vi nemate samo fizičko telo, već i razna suptilna tela od kojih svako predstavlja nešto drugo. Takođe znate da vaše misli imaju jasno definisane duhovne forme i da su one stvorene ne samo putem misli već i osećanja, jer osećanje je uistinu samo “nepomišljena misao” koja još uvek nije osvešćena. Iako misli stvaraju forme drugačije od osećanja, ipak, oba stvaraju veoma izričite i sadržajne forme. Svako suptilno telo, kao i fizičko telo, ima auru: vibraciju i zračenje tog tela. Misli—forme ili osećanja—forme odražavaju svoju sliku u auri. Ove forme zaista postoje u duhu. Ove forme kreiraju sfere u duhovnom svetu i u zavisnosti od intenziteta misli ili osećanja, one su nejasne i slabe, ili jasne, snažne, postojane. Drugim rečima, sve ove forme su nestabilne i promenljive jer je u duhu sve u neprestanom kretanju.

Aura fizičkog tela pokazuje fizičko oboljenje ili zdravlje i sva druga stanja fizičkog bića. Emocionalne, intelektualne ili duhovne reakcije pokazuju se u auri suptilnog tela kojem pripadaju.

Svako živo biće ima više ja ili božansku iskru. Ovo je najfinije i najblistavije suptilno telo sa najbržom frekvencijom vibracije jer što je duhovni razvoj viši, vibracija je brža. Od pada anđela, više ja se polako i postepeno okruživalo raznim slojevima gušće tvari, ne tako guste kao fizičko telo, ali beskrajno gušćom od višeg ja. Tako je nastalo niže ja. Iz vaše perspektive, ovi slojevi su suptilna tvar koju ne možete opaziti golim okom.

Cilj duhovnog razvoja je da ukloni niže ja tako da se više ja ponovo oslobodi svih spoljašnjih slojeva koje je nakupilo. U sopstvenom životu ćete veoma lako opaziti kod sebe i drugih da su izvesni delovi višeg ja već oslobođeni, dok su neki drugi još uvek skriveni. Koliko je toga slobodno ili skriveno, i koliko je zabašureno, zavisi od celokupnog razvoja određene osobe. Niže ja ne obuhvata samo uobičajene mane i individualne slabosti koje variraju od osobe do osobe, već i neznanje i lenjost. Ono mrzi da se menja i nadvladava sebe; ono ima veoma snažnu volju koja ne mora uvek da se vidi spolja i želi da bude po njegovom a da ne plati cenu. Veoma je ponosno i sebično, i uvek izrazito sujetno. To je ego sa svim njegovim manifestacijama. Sve ove karakteristike su generalno deo nižeg ja bez obzira na druge individualne nedostatke. Međutim, ima mnogo nijansi i mogućih formi putem kojih niže ja može da ispolji ove opšte tendencije. Takve manifestacije zavise od raznih drugih faktora, kao što su lične mane koje mogu imati različite uticaje na ova opšta svojstva nižeg ja. Kvaliteti višeg ja, kao i razne druge okolnosti, takođe utiču na spoljašnju manifestaciju, intenzitet, stepen i pravac kojim ove opšte tendencije mogu poći.

Mi vidimo i više ja i niže ja. Međutim, ne mogu svi duhovi da vide sva suptilna tela nekog stvorenja, već samo oni koji su dostigli izvestan nivo razvoja. Drugim rečima, prosta činjenica da duh ostavi svoje fizičko telo za sobom ne znači nužno da on može da vidi više od bilo koga od vas. Duh koji je dostigao izvestan nivo razvoja ne samo da će biti u stanju da interpretira niže ja, već takođe i da ga prozre kako bi otkrio više ja u svom njegovom sjaju jer gusta ili fizička tvar ne predstavlja prepreku našim duhovnim očima i percepciji. Prema tome, mi možemo veoma dobro da odredimo koje misaone forme dolaze iz višeg ja, a koje iz nižeg ja. Takođe možemo da odredimo koje su želje i nastojanja višeg ja možda pomešane sa tendencijama iz nižeg ja, a orignalna nijansa izokrenuta, obojena ili uprljana.

Kada su poruke višeg ja umrljane motivima nižeg ja, u duši nastaje nesklad koji njenog nosioca čini emocionalno bolesnim. Sve raznovrsne tendencije imaju različite boje i u mnogim slučajevima različit zvuk i miris. Na primer, osoba može da želi nešto sebično a zbog toga što ne želi da prizna da je to sebičnost, počinje da racionalizuje sebičnu želju i u pogledu toga vara sebe. Mi svi možemo ovo da vidimo veoma jasno i, zaista, ova vrsta samozavaravanja je veoma česta među ljudskim bićima. Forme višeg ja imaju potpuno drugačije karakteristike od formi nižeg ja.

Postoji i drugi sloj čiji pun značaj ljudska bića nažalost još uvek nedovoljno prepoznaju, a to je onaj deo ličnosti koji mogu da nazovem maskom. Maska nastaje na sledeći način: kada prepoznate da možete da upadnete u konflikt sa okruženjem ako popustite svom nižem ja, možda još uvek niste spremni da platite cenu za uklanjanje nižeg ja. To bi pre svega značilo da morate da se suočite sa njim kakvo stvarno jeste, sa svim njegovim motivima i pobudama, jer možete da pobedite samo ono čega ste potpuno svesni. To znači hodati strmom stazom, stazom duhovnosti. Mnogi ljudi ne žele da razmišljaju tako duboko; umesto toga oni reaguju emocionalno i bez pomisli da se suoče sa nižim ja. Podsvest oseća da je neophodno da prikaže drugačiju sliku o osobi da bi se izbegle izvesne poteškoće, neprijatnosti i štete svih vrsta. Tako ljudi stvaraju još jedan sloj ličnosti koji nema nikakve veze sa realnošću, bilo onom višeg ja, bilo privremenom realnošću nižeg ja. To je ono što možete da nazovete dvoličnim ili lažnim; ono je neistinito.

Vratiću se na prethodni primer. Niže ja diktira osobi da bude sasvim nemilosrdna u pogledu sebične želje. Nikome nije teško, čak ni najograničenijoj inteligenciji, da uvidi da će prepuštanjem ovoj želji biti ozloglašen ili da se drugima neće dopadati—ishod koji niko ne želi. Umesto da prevaziđu sebičnost polaganim procesom razvoja, ljudi se često prave da su već nesebični. Ali oni zapravo jesu sebični i osećaju sebičnost. Oni mrze pritisak svog višeg ja da postupe suprotno željama svog nižeg ja, ali osećaju i prinudu da odglume, što uznemirava njihov unutrašnji mir jer nije u saglasju sa njihovim još uvek preovlađujućim osećanjima nižeg ja. Njihovo davanje i velikodušnost su samo varka. Drugim rečima, ispravan čin je potpuno nepodržan usled nepročišćenih osećanja i zato je osoba u unutrašnjem ratu. Ispravan postupak postaje postupak iz nužnosti, kompulzije, umesto slobodnog izbora. Takva nakalemljena dobrota ne važi u pravom smislu. Iako nešto možete i dati, vi možete i mrzeti tu ideju davanja. Ne samo da ljudi ostaju ubeđeni da je potrebno da budu sebični, već su takođe neiskreni prema sopstvenoj prirodi, narušavaju svoju realnost i žive laž. Ja ni na koji način ne sugerišem da je preporučljivo prepustiti se svojoj nižoj prirodi; osoba mora da se bori za prosvetljenje i da teži razvoju kako bi pročistila svoja osećanja i želje. Ali ako se ovo ne postigne, onda makar ne treba da postoji samozavaravanje. Osoba bi makar trebalo da ima jasnu i istinitu sliku o neusaglašenosti osećanja i postupaka. Onda je nemoguće da se formira maska.

Međutim, ljudi odviše često pokušavaju da veruju u sopstvenu nesebičnost i sebe zavaravaju o svojim pravim osećanjima i motivima tako što ih ne pokazuju i ne žele da u njih pogledaju. Posle izvesnog vremena zlo će potonuti u podsvesno gde će nastaviti da vri i stvara forme koje imaju svoj uticaj i ne mogu da se uklone jer ih osoba nije svesna. Primer sebičnosti je samo jedan slučaj; postoje mnoge druge osobine i tendencije koje prolaze kroz isti proces, moji prijatelji.

Kada su ljudi emocionalno bolesni, to je uvek znak da je na neki način formirana maska. Oni ne shvataju da žive laž. Oni su sazidali sloj nerealnosti koja nema nikakve veze sa njihovim pravim bićem. Prema tome, nisu verni svojoj pravoj ličnosti. Kao što sam već rekao, biti iskren prema sebi ne znači da treba da popustite nižem ja, već da ga budete svesni. Nemojte da obmanjujete sebe ako još uvek postupate prema potrebi da se zaštitite, a ne iz prosvećene vizije i unutrašnje ubeđenosti. Budite svesni da su vaš a osećanja u nekom pogledu još uvek nepročišćena. Tada imate dobru osnovu za započinjanje. Biće vam lakše da se na ovaj način suočite sa sobom kada shvatite da ispod slojeva vašeg nižeg ja živi vaše više ja, vaša krajnja i apsolutna realnost do koje na kraju morate stići. Da biste je dosegli, morate prvo da se suočite sa svojim nižim ja, ili privremenom realnošću, umesto da ga skrivate, jer to vas još više udaljava od vaše apsolutne realnosti, vašeg sopstvenog višeg ja. Da biste se suočili sa nižim ja morate po svaku cenu srušiti masku. Sebe možete navesti da to učinite ako vizualizujete tri dela ličnosti onako kako ih ovde predstavljam.

Lagati sebe i uopšte ne misliti o svojim emocijama i istinitim motivima, već prosto pustiti emocije da reaguju bez razmišljanja, može ponekad delovati adekvatno, ali nije. Da bi osoba koja želi da postane srećna, zdrava i iznutra mirna, zaista ispunila ovaj sadašnji život i bila u harmoniji sa Bogom i time unutrašnjim bićem, mora da pronađe odgovor na ova pitanja jednom i zasvagda: Ko sam ja zapravo? Šta je moje više ja? Šta je moje niže ja? Gde možda postoji maska, varka?

Mnogi, mnogi ljudi nose masku, makar u nekom pogledu. Ova maska nam prikazuje veoma ružnu boju, dragi prijatelji moji. Ona nije mračna, crna ili opaka kao što su težnje nižeg ja u različitim varijantama; boje maske su odvratno slatke. Ako ste umetnik, ili imate takvih sklonosti, znate kako da razlikujete dobru, pravu boju od nerealnog, slatkasto veštačkog kolorita. Čak ste i skovali reč za lošu umetnost ili loš kolorit: vi to nazivate kičom. Isto je sa tonovima i smradom maske: oni su bolesni i gnusni. Mi duhovi više volimo izbijanje i efekte nižeg ja, kako god nam to neprijatno bilo, ali je makar iskreno.

Za sve vas je važno da pokušate da izvežbate svoje unutrašnje oko da iz tog ugla sagledavate sebe i druga ljudska bića. Što se više duhovno budite, lakše će vam biti da precizno opazite sebe i druge. Kada se vaša intuicija jednom probudi kroz vaš lični duhovni razvoj i dođete u kontakt sa višim ja, osetićete jasnu razliku između maske i višeg ja. Osećaćete gnusne manifestacije maske, pre svega svoje lične, bez obzira kako možda prijatno delovala.

Ako bi vaši psiholozi, psihoanalitičari i psihijatri počeli da sagledavaju svoje pacijente iz ovog ugla, postigli bi mnogo više. Imali bi uspeha tamo gde ga još uvek nemaju. Doći će vreme kada će oni osvojiti ovo znanje. Kada budu dovoljno zreli i hrabri da uključe duhovnu realnost u svoje razmišljanje, otkriće sve ovo i potvrditi ovu istinu kroz uspehe sa svojim pacijentima. Rešavaće probleme sa svojim pacijentima iako ne mogu da vide ono što mi možemo i što je do sada delovalo nerešivo. Već samo znanje o ova tri dela ljudske ličnosti napraviće ogromnu razliku u rezultatima koje će dobiti, jer će posle izvesne prakse i učenja lako utvrđivati sa kojim delom ličnosti imaju posla u određenoj fazi tretmana. Oni će razviti različita sredstva da se nose sa različitim delovima ličnosti i znaće kako da poduče na ispravan put svesni i voljni deo ličnosti. Ono što tada ostaje da se postigne je prodiranje ovih istina i u podsvesne nivoe ličnosti tako da se prevaziđe sav unutrašnji otpor. To može da uradi samo osoba lično.

Ako želite da hodate ovim putem i iscelite svoju emocionalnu obolelost, važno je da sve ovo shvatite. Iako niste ono što se naziva neurotičarem, i u vama postoje samo mala odstupanja od zakona, biće veoma korisno da sve ovo shvatite i o tome meditirate. To može objasniti zašto se često dešava da osoba koja prolazi kroz psihoanalizu sa lekarom koji se kruto drži škole mišljenja koja ne prihvata bilo kakvu duhovnu istinu i koji nije preterano intuitivan kada su u pitanju te stvari, može da upadne u krizu u ko joj njeno stanje uma postaje još gore nego pre tretmana. Naravno, takođe mogu postojati lekari koji imaju dobru intuiciju i jak osećaj vođstva i u tom slučaju do nepovoljnog ishoda ne može da dođe tako često niti tako snažno. Ali kada se maska svrgne i pacijent se suoči sa nižim ja, iskustvo može biti tako rušilačko da će pacijent potpuno da se slomi, napusti terapiju i pretrpi još ozbiljnije posledice. S druge strane, ako je osobi rečeno ono što ja ovde govorim vama i time je pripremljena u pogledu toga šta može da očekuje, može da se izbegne toliko muka a često čak i tragedija. Ako osoba zna da mora da se suoči sa svojim nižim ja koje postoji u svakom ljudskom biću i takođe zna da ovo niže ja, kako god neprijatno, nije krajnje “ja” ili istinsko ja, i da više ja, koje je savršenstvo i čeka da preraste ove slojeve nesavršenosti, jeste istinsko ja, tada se ovaj šok neće desiti. Prema tome, ovo znanje je važno za vaše psihologe i lekare svih vrsta, kao i za sve učitelje i roditelje. Ono će puno pomoći. Možda imate pitanja u vezi sa ovom temom dragi prijatelji moji.

PITANJE: Šta je metafizičko objašnjenje alergija? Na primer, ljudi su često alergični na stvari koje vole.

ODGOVOR: Za ovo mogu da postoje razna objašnjenja. Uopšteno, jednostavno može biti da istinskoj ličnosti nije dozvoljeno da se razvija, da je maska stavljena preko ličnosti i unutrašnje reakcije; ili, revolt višeg ja može da stvori izvesne fizičke simptome da bi probudio osobu i otkrio razlog. To je samo jedna mogućnost, a može biti i drugih. Druga mogućnost je da je često ljudska duša rastrzana različitim konfliktnim željama—jedan deo ličnosti želi da ide u jednom pravcu, a drugi u suprotnom. Ove želje onda naizmenično vuku na svoju stranu. Zadržavnjem konflikta u podsvesnom, duša ne uspeva da sklopi primirje sa samom sobom. Prisutan je veliki napor i nesloga. Sve dok ove struje ne iznesete u svesnost da biste ih ispitali i sa njima se suočili; sve dok ne shvatite njihovo pravo značenje i motiv, unutrašnja borba ne može da utihne. Međutim, niže ja se bori protiv izlaska bilo čega na videlo. Sve dok deo ličnosti koji rukovodi svešću i voljom ne preuzme kontrolu, unutrašnja borba i sukob se nastavljaju. Pošto se sve ovo dešava u nesvesnom, ono što izlazi na površinu su simptomi koji mogu biti umor, alergije i razni drugi fizički simptomi. Ovi konflikti zapravo prave kratak spoj u duši.

Treća alternativa je da u životu osobe može postojati neka reakcija šoka. Ova osoba je izvorni događaj smestila u podsvest i svesno ga se uopšte ne seća. Hrana, biljka, životinja ili nešto slično je možda bilo deo toga, makar indirektno. Pošto osoba ima ovu asocijaciju, ona i reaguje u skladu sa tim. Događaj se možda desio u detinjstvu, ili ranije u periodu kada je osoba bila beba, ili možda u prethodnoj inkarnaciji. Nije uvek neophodno da se setite konkretnog događaja, iako ovo takođe može da pomogne. Suština je da je potrebno očistiti pogrešnu unutrašnju reakciju koja je stvorila ovo zlo. Kada se bilo šta potisne u nesvesno, možete biti potpuno sigurni da se desila neka vrsta unutrašnje pogrešne reakcije.

Uošteno govoreći, bilo koja od ovih alternativa ili njihove varijacije mogu da budu odgovorne za alergije. Takođe može bit ii drugih mogućnosti ali nemoguće je da sada idem u sve detalje. Dajem vam samo opšti pregled.

PITANJE: U ovom svetu postoji mnogo licemerja koje je naravno maska. Čitav svet ga podstiče jer želi da vidi dobro. Sa tačke gledišta čitavog sveta, zar nije poželjnije činiti i postupati ispravno, čak iako je to maska, nego ostati u svom nižem ja kada osoba ne može da ga iskoreni?

ODGOVOR: Svako može da ga iskoreni, ako to stvarno hoće. Samo je pitanje koliko može da se iskoreni u ovoj inkarnaciji—međutim, dovoljno da ne počinite zločine ili štetne stvari drugima. Osim toga, ne morate da birate između prepuštanja nižem ja i stvaranja maske. Kao što sam objasnio, iako osećanja ne mogu da se pročiste odjednom, jer to zahteva prilično dugo vreme i kombinaciju napora i strpljenja, možete da postanete svesni sopstvenih nesavršenosti, nečistih želja i niže prirode. Istovremeno, vi i dalje možete da se ponašate u skladu sa standardima vašeg društva, nasuprot verovanju da je maska vaša prava priroda i pravo ja, čime obmanjujete sebe i stvarate unutrašnju laž. Drugim rečima, ne morate da birate između toga da postanete kanibal, ako je to vaše niže ja, i da postanete licemerni i obmanjujete sebe. Čak iako ne možete ili nećete da uradite ono što je potrebno da se transformišete, trebalo bi da budete svesni svog nižeg ja i da znate da postupate iz nužde i kako je vama zgodno dok su vaša osećanja još uvek nepročišćena i nisu uvek u skladu sa vašim spoljašnjim postupcima. Iako ste na putu pročišćenja, nećete imati nikakav osećaj uspeha sve dok niste spremni da čekate i radite,radite i čekate. U međuvremenu, iskrenost prema seb je apsolutno esencijalna kao neophodan uslov za bilo kakav uspeh u ovom najveličanstvenijem poduhvatu. Ali, čak iako niste voljni da idete ovim putem, beskrajno je bolje nemati iluziju o sebi nego stvarati nezdravu i bolešljivu auru.

PITANJE: Kako je moguće opovrgnuti ono što je niže ja stvorilo kao fizičku bolest?

ODGOVOR: Pre svega, dragi moj prijatelju, ne treba da pokušavaš da prvo ukloniš posledice; to bi bilo odviše lako. Ako je tvoje niže ja stvorilo bolest, bolest prvo mora da se prihvati. Trebalo bi da potražiš koren ili deo tvog nižeg ja koje je stvorilo bolest. Sa nižim ja moraš da se upoznaš i potpuno ga istražiš. Tvoj cilj mora biti pročišćenje i savršenstvo radi njih samih. To činiš iz ljubavi prema Bogu koji je u tebi, a ne da bi izbegao trpljenje nelagodnosti. Istina, potrebno je puno prevazilaženja i unutrašnje snage da se najpre motivi pročiste u dovoljnoj meri, ali to je neophodna osnova. Dok to radite, vi istovremeno učite mnogo drugih stvari. Tako duhovna snaga raste dok učite da primenjujete potpunu ličnu iskrenost. Kada vaši motivi postanu čisti, bolest neće biti ni upola važna kao stanje vaše duše. U meri u kojoj ego i sav komfor koji ide uz njega izgube značaj, vi ste postupili prema veoma važnom duhovnom zakonu. Tako će se zdravlje postepeno povratiti. Ovaj zakon se tiče odustajanja od ega koje je Isus poučavao. Samo tako ćete osvojiti svoj život.

Dakle, počnite tako što ćete se susresti sa svojim nižim ja sa hrabrošću, optimizmom, poniznošću i sa borbenim duhom, da tako kažem. Kada jednom otkrijete svoje niže ja i skinete sve maske i sve slojeve koji ga prekrivaju, počećete da radite na različitim aspektima nižeg ja. To činite dnevnim posmatranjem i testiranjem sebe, neprestanim posmatranjem koliko vaše unutrašnje struje još uvek odstupaju od onoga što želite da budu. Dok to činite, i postajete gospodar svog nižeg ja, učite se pravoj ličnoj iskrenosti i vaši motivi za razvoj postaju sve čistiji. Vaša vizija će se proširiti, prosvetljenje će vam doći i vaša bolest će postepeno nestati.

Dakle, ne treba ni da pomišljaš prvo na svoju bolest, već na koren problema. To će biti jedini trajan uspeh—jedini, dragi moj! Ako tvoja želja bude prepoznata u svetu duha, ako istinski želiš da se pročistiš, ne tek da se ratosiljaš neprijatnih posledica koje su najvidljivije ili za tebe najprimetnije, pomoć i vođstvo će ti doći, tako da se možeš izboriti sa svojim nižim ja, jer to niko ne može da učini sam.

PITANJE:Prošli put sam pitao zašto u hinduističkoj filozofiji ne postoji pad anđela. Obećali ste da ćete večeras da odgovorite.

ODGOVOR: Postoje tri razloga za to, i svaki je dobar.

Prvi razlog je zato što Istočnjačka filozofija ispravno postavlja duhovni napredak iznad svega. Sve drugo što se ikada desilo u kreaciji je samo od sekundarnog značaja i ovo je veoma tačno, prijatelji moji. Međutim, u nekim slučajevima je korisno osvetliti izvesne činjenice koje su se desile u davnoj prošlosti, jer je nekim ljudima neophodno da znaju razlog postojanja na Zemlji, razlog postojanja zla i odgovore na druga pitanja. Razumevanje izvesnih činjenica, čak iako one prenose samo veoma uopštenu i široku sliku, otkloniće sumnje koje mogu da stoje na putu onda kada se odluče na put savršenstva i pročišćenja. Duše inkarnirane na Istoku u većini slučajeva ne osećaju tako snažnu potrebu da ispituju i tragaju na način kao što to čini zapadnjački um. Prema tome, oni kažu: nije nam potrebno da znamo bilo šta drugo; važno je kako se razvijamo.

Malo je teže da vam prenesem drugi razlog. Jednom sam predavao o dva glavna aspekta Boga: aktivnom ili muškom i pasivnom ili ženskom aspektu. Objasnio sam da je u aktivnom aspektu Bog ličnost: aktivan, misaoni, koji planira—Tvorac. U ženskom aspektu Bog je u stanju bivstvovanja. U objašnjenju iz tog predavanja, biće vam lako da prepoznate da su istočnjački učitelji i filozofi iskusili Boga u ženskoj i pasivnoj manifestaciji. To je delimični odgovor na pitanje. Pad anđela prikazuje događaje u kreaciji gde se Bog manifestovao kao Tvorac i prema tome u svom muškom aspektu. U ovoj tragediji Bog je izvodio i stvarao nove uslove pomoću kojih bi svim bićima, u konačnom ishodu, bio osiguran povratak Njemu. Prema tome, razumljivo je da je filozofija koja doživljava Boga u ženskom aspektu bila manje podložna da primi prosvetljenje o Božijem muškom aspektu; dok bi Zapadnjačka filozofija, otvorena za doživljaj Božijeg aspekta ličnosti koji je aktivan, bila slepa za doživljaj ženske strane Boga i prosvetljenja u istočnjačkom smislu.

Treći razlog se odnosi na pad anđela kao nešto što veoma ima veze sa duhom Isusa Hrista. On igra glavnu ulogu u padu anđela. Istočnjačka religija, koja je sama iskusila mnogo emisara—često velikih, veoma uzvišenih i veoma visoko razvijenih duhova—okleva da prizna da su drugi, na mnogo načina ne tako duhovno napredni kao oni, mogli da prime nešto još veće: zapravo, najveće od svih stvorenih bića. Ovo je razumljivo i tipično za ljudsku prirodu. Vaš logički zaključak može biti veoma ograničen, tada propuštate poimanje čitave slike.

Ova tri razloga zajedno daju glavno objašnjenje, ili makar najbolji odgovor na tvoje pitanje. Ne sumnjam da se mogu naći i druga objašnjenja, ali ova su nesumnjivo najvažnija. Da li je to jasno?

PITANJE: I dalje ne razumem. Shvatam da je jedan od razloga povezan sa Isusom Hristom koji je igrao važnu ulogu u Padu, ali zašto oni nemaju nešto slično tome? ODGOVOR: Zato što, kao što sam rekao, postoje i drugi razlozi; zato što njima nije toliko važno da znaju ove stvari; zato što je njihovo iskustvo Boga drugačije i nije usmereno na Njegov aktivan aspekt. Jedan razlog povlači drugi, jedan podržava drugi, a sva tri čine celinu.

PITANJE: Da li je to možda razlog zašto se ženski aspekt Boga tamo više priznaje a muški aspekt Boga više na Zapadu i zato Istok i Zapad treba da se ujedine?

ODGOVOR: Svakako. To takođe objašnjava da je na Istoku duhovni razvoj mnogo napredniji i obično su žene te koje su duhovno provuđenije ili lakše za vođstvo. Na Zapadu su tehnika i materijalni progres daleko napredniji jer je ovo, zauzvrat, tipično muški aspekt. Opet se radi o stvaranju, činjenju, koji se manifestuju. I ta dva treba da se ujedine, jer su komplementarni i to bi napravilo divnu celinu ukoliko bi mogli da razmene znanja kojima je svaki više ovladao.

PITANJE: Da li to generalno znači da Istočnjačka učenja žive kroz razne faze Bramana i žele da idu za pronalaženjem Bramana gde su sve stvari jedno?

ODGOVOR: Da. I tako i treba da bude. Opet, u ovom smislu, kada su u pitanju religiozna učenja, Zapadna i Istočna strana treba da se ujedine je obe će doprineti upotpunjenju slike jedino kada se spoje. Sada svaka ima samo polovinu, a kada se ujedine i “venčaju”, čovečanstvo će imati daleko više razmevanja o duhovnoj istini, i sigurno će uslediti više prosvetljenja.

PITANJE: Da li pad anđela pripada Maji?

ODGOVOR: O, ne. O, ne. Maja je ishod toga, prijatelju.

PITANJE: Kako duhovi nauče jezik? I da li mogu da koriste jezike koji medijumu nisu poznati?

ODGOVOR: Odgovoriću na oba pitanja. Duhovi u svetu duha se naravno međusobno ne sporazumevaju ljudskim jezicima. Njima to nije potrebno jer mi imamo duhovni jezik. Kao što sam objasnio, svaka misao automatski kreira formu i postaje očigledna. Dakle, to je naš jezik. Mi duhovi učimo jezike samo zarad konkretne i dobre svrhe. Drugim rečima, ako imamo zadatak koji treba da ispunimo sa ljudskim bićima, potrebno nam je znanje ljudskih jezika, ne samo zbog medijumstva. Kada duh ima zadatak da vodi ljudsko biće koje uopšte nije medijum, on i dalje mora da poznaje jezik svog štićenika iako mi vidimo i misao tog ljudskog bića. Sad, može se desiti, naravno, da se duh koji je izabran za zaštitnika seća svog poslednjeg jezika na Zemlji i da ne mora da ga uči ispočetka i biće dodeljen osobi koja govori taj isti jezik. Ali postoje specijalni slučajevi kada učenje jezika postane neophodno i mi za to imamo škole, baš kao i vi. Mi imamo škole sa mnogo, mnogo predmeta i jezik je jedan od njih. Ali mi njih lakše učimo, jer, opet, nama na putu ne stoji materija i to se tiče čak i jezika. Nemoguće je da zamislite kako to funkcioniše i ja nemam reči da to opišem. Potrebno je samo da upotrebite svoju intuiciju, svoja osećanja, i možda ćete osetiti šta ovim mislim. Tako je nama lakše da učimo jezike nego ljudskim bićima.

Što se tiče tvog drugog pitanja—da li duh može da govori kroz medijuma jezikom koji medijum ne poznaje—odgovor je: da. I to se desilo mnogo puta. Ali za to je potreban veoma konkretan i određen tip medijuma. Postoji mnogo tipova medijumstva, čak i samog trans—medijumstva, da ne govorim o drugim. Može postojati “medijumstvo direktnim glasom” kada stvarni glas duha čujete u nekom drugom delu sobe. Može postojati materijalizacija, levitacija i mnogi drugi fenomeni koje ne mogu čak ni da nabrojim ovde. Jedan takav fenomen je—i Biblija takođe o tome govori i koristi reč “govor” za jezike—kada se kroz medijum govori jezikom koji on ili ona ne poznaju. Ali za sve ove različite tipove medijumstva potrebna je posebna obuka medijuma, kao i duhova koji su sa njim povezani. To je drugačija forma materijalizacije ili transfiguracije. Postoje, na primer, medijumi čija stvarna lica zadobiju potpuno drugačiji oblik, čak se i struktura kostiju promeni. To je ono što se može nazvati “transfiguracijom”. Upotreba stranih govora je zvučna transfiguracija. Ali, kao što sam rekao, neophodno je ispuniti različite uslove sa svakim od ovih tipova medijumstva.

Duhovni svet Boga je svet uređenosti. Kada se ovde prepozna da ljudsko biće može da ispuni zadatak kao medijum, prvo će se odrediti za koji tip medijumstva je ta konkretna osoba najbolje talentovana; šta može biti najvažniji zadatak za uslove življenja i okruženja te konkretne osobe; i u skladu sa svim ovim okolnostima—a najvažnija okolnost sa naše tačke gledišta je uvek šta je najbolje za duhovni razvoj i šta najefikasnije služi Velikom Planu, a ne šta može biti senzacionalno i fenomenalno—pokreću se sile da se ovaj konkretni medijum obuči za svoj zadatak. Kada se ovaj zadatak jednom odabere i na tome se radi, teško da mogu da se dese bilo kakve promene u tipu medijumstva osim ako za to ne postoji stvaran, dobar i duhovan razlog. Tako dela svet Boga koji je, kao što sam rekao, iznad svega, svet uređenosti.

PITANJE: Hteo sam da čujem šta duhovni svet misli o ovoj novoj planeti Sputnik?

ODGOVOR: To, dragi moj, zavisi u potpunosti od duhovnog, moralnog i etičkog stava svih kojih se to tiče. Sama ta stvar nema značaj što se nas tiče. S naše tačke gledišta ništa nema bilo kakav značaj po sebi. Jedini značaj je onaj koji vi ljudska bića tome pridajete.

I sa tim vas, prijatelji moji, ostavljam uz blagoslove Gospoda. Idite svojim putem u miru; znajte da je Bog prisutan u vama i pokušajte da Ga pronađete. Nemojte da dopustite da oblaci tamnih sila unište vaš pogled i vaš osećaj istine koja tako često dotiče vaše srce. Budite u Bogu.

Uredili Judith i John Saly